U posjeti Mikiju Đuričiću po puštanju na slobodu: U zatvoru sam napravio bebu, iza rešetaka sam uvidio gdje sam griješio!

- Čovjek na ovaj način još više trpi poniženje zbog greške koju je napravio, odnosno plaća veću cijenu što je prekršio zakon nego da je otišao u pravi zatvor. Kad si ostavljen u svojoj sredini, svakodnevno si izložen pritiscima i pitanjima porodice, prijatelja i komšija, koji ti ne dozvoljavaju da zaboraviš ono što si uradio. Htio - ne htio razmišljaš o ponašanju koje je dovelo do lišavanja slobode.

- Ja sam i mnogo razmišljao o svojim postupcima i iznio sam zaključke da sam mnogo pogriješio. Jesam bio isprovociran, ali za nasilje nema opravdanja. Apsolutno - kaže Miki Đuričić, koji je ekipu Srpskog telegrafa ugostio u svojoj kući u selu Kupinovo, koje je proslavio.

Šta si radio u kućnom zatvoru i šta ti je nedostajalo?

- Odgovaralo mi je ovo što se desilo jer sam radio neke stvari koje nisam dugo radio. Posvetio sam se sebi, čitao knjige i stripove, slušao muziku, ponovo gledao TV i bio kod kuće sam sa svojim mislima. Dosta mi je ovo pomoglo i trebala mi je ovakva pauza jer ja bukvalno zadnjih 15 godina nisam sastavio mjesec dana kod kuće.

Osuđen si na godinu dana kućnog zatvora, ali si pisao zahtjev da ti ranije skinu nanogicu?

Odležao sam 11 mjeseci, a mogli su da me puste po zakonu još prije tri meseca. Međutim, zbog vanrednog stanja sam ležao do sada, ali nije mi bilo strašno. Glupo zvuči, ali prijao mi je zatvor jer sam iz njega izašao smireniji i hladne glave za sve u životu.

Mogao si dva sata dnevno da izađeš iz kuće, ali nisi mogao da se udaljiš previše. Šta ti je nedostajalo tokom proteklih godinu dana?

- Baš ništa. Prijatelji su me posjećivali. Jeo sam i pio šta sam htio.

U izolaciji si imao posebnu njegu, budući da sada čekaš da se rodi beba, kao plod ljubavi i zatvorskog rada. Gdje ti je sada trudna djevojka i hoće li biti svadbe?

- Kažem da mi ničega nije falilo, pa ni s.ksa. Srećan sam što ću postati otac, odavno mi je bilo vrijeme. Međutim, ne želim da pričam o privatnosti jer ako ja pravim budalu od sebe zbog novca, ne moraju moja žena i moje dijete. Trudiću se da se o njoj ništa ne sazna i da ne postane dio žute štampe.

A kaži nam da li si se izvinio Nadeždi i Suzani i u kakvim ste odnosima?

- Obema sam se izvinio. A ljut sam na sebe što sam to dopustio iako nije istina da sam ih pretukao. Suzani sam lupio šamar, a Nadeždi uzvratio za šamar i udarac u pokrljanu karlicu. Opravdanja nema šta god su one meni uradile, nisam smio da dignem ruku na žene. Svjestan sam svojih grešaka. Taman da su mi glavu otkinule, nisam smio da ih udarim. Sa Suzanom sam se čuo poslije "Zadruge" i oprostila mi je. Ona se okrenula svom životu, a ja svom. Za Nadeždu mi je iskreno drago što je dobila dijete jer je to i željela i želim joj sve najbolje. Izvinio sam joj se javno, ali ne komuniciramo.

Dok smo sjedili sa Mikijem u kući, stigao je i njegov otac Mirko, takođe nekadašnji učesnik rijalitija, sa jednim prijateljem koji se pred nama pohvalio da Mikiju donosi omiljene pečurke.

- To je šumsko pile, pečurka koja raste na drvetu i mnogo je ukusna - objasnio je Miki, a Mirko nam pojasnio da se sa sinom smjenjuje u kuhinji.

- Ja kuham gulaš, a Miki pohuje. Obojica kuhamo, tako da zime za nas nema - rekao je Mirko.

.

.

.

.

.

Izvor: Srpski telegraf