Ovako je govorio Massimo Savić: Pričao je o porodici i potresnoj sudbini roditelja, teškom ratnom periodu i dugovima!

On je svojevremeno ispričao mnogo stvari o porodici i mladosti...

Masimo Savić je svojevremeno progovorio na mnoge teme iz svog života o kojima do sada nije javno govorio.

- Dugovao sam dvadesetak hiljada eura. Ja taj kredit nisam ni osjetio. Finansijski period me je dotakao nešto malo. Dosta sam uštedio, naučio sam biti stub svoje porodice - pričao je Masimo.

- Prezirem smrt iz dna duše. Nažalost bojim se da nema život poslije ovoga - kaže Savić.

- Italija je moja druga domovina, imam pravo na njihovo državljanstvo, ali ga nisam uzeo. Prije nego što smo otišli u Australiju, bili smo tamo. Majka mi je bila avanturističkog karaktere, pa smo mijenjali mjesto boravka često. Pritom, imam familiju po celom svetu. Bilo mi je jako lijepo u Australiji, ali Italija mi je najljepša ipak - priznavao je muzičar.

Tada je otkrio i je ko mu je iz porodice bio najveći oslonac, pa progovorio o ranom djetinjstvu i roditeljima.

- Prve muzičke trenutke sam doživio uz tetku Eleonoru. Najveći oslonac u djetinjstvu mu je ona bila. Majka je bila majka, ali njena najmlađa sestra je bila moj najbolji prijatelj i ostali smo dobri do danas. Bilo je dana kada su se majka i otac rastali, ali ne toliko teških da bi ostavili traga na meni. Bio sam dosta zreo, znao sam da su stvari privremene. Odnos između mojih roditelja je bio romantičan i turbulentan. Oni su se upoznali kada je on bio slijep, prije operacije. Mislili su da neće preživjeti tu operaciju, ali jeste. Nije vidio do 61. godine kada su se upoznali. Uz vrlo jaku dioptriju je progledao i preživeo. Rekao je mojoj majci ''Mogu li ja vas da posjetim, kada progledam i da se vjenčamo'' i tako je i bilo. Rastavila ih je bolest, dijagnostikovali su mu leukemiju, on se uplašio i samo je otišao i umro - pričao je Masimo.

- Samo je otišao. Neko vrijeme nismo znali gdje je. Otkrili smo da živi sa nekom ženom, koja takođe umire od raka. Strašno ga je pogodila ta bolest, mene takođe. Mislio sam da će prebroditi to. Svaki put za moj rođendan je slao poklone limuzinom. Mnogo toga nisam stigao da mu kažem. Bili smo strašno vezani dok je bio tu. Umro je kada sam imao 6 godina, tako da sam tek kasnije od njegovih prijatelja saznao sve o njemu.

- Žao mi je što je bend stao, ali ništa u svom životu ne bih mijenjao. I najlakše i najteže je bilo sa Arsenom, on je takva intelektualna veličina pored koje ti je najbolje ćutati i slušati i naučiti nešto. Bio je na vrlo visokom intelektualnom nivou. Mnogo sam naučio od njega.

Osvrnuo se i na period rata, pa otkrio šta je naučio iz tog teškog perioda:

- Mnogi su me ujedali, ali sam na cilj došao bez i jednog otkinutog komada. Mnogi su pokušavali da mi stanu na put. Za vrijeme rata je bilo svakakvih insinuacija. Rat je na mene ostavio dubok utisak. Naučio me je da ne dajem povjerenje tek tako i da čuvam svoj mali krug velikih ljudi, to su oni što mi staju u zagrljaj. Moja kćerka, žena i pas. Moja najveća ljubav je moja supruga - rekao je Masimo svojevremeno u emisiji "Premijera-vikend specijal".

.

.

.

.

.

Izvor: Kurir